ERFAN HADROVIĆ, CNC PROGRAMER: Sa znanjem i upornošću svoj na svome

Već nekoliko godina zaredom najtraženija zanimanja u Bosni i Hercegovini su CNC programer i operater. CNC programer/operater radi na CNC (Computer Numerical Control) mašinama – mašinama sa kompjuterskim upravljanjem. I u inostranstvu postoji velika potreba za ovim kadrom ali Erfan Hadrović (22) je zaposlenje našao u Sarajevu. Za “Svijet zanata” govori o svojim životnim izborima, pruženim šansama, ostvarenim planovima.

– Radim kao CNC programer i operater u firmi „Fructas“, koja se bavi proizvodnjom i obradom ploča. Konkretno, radim na CNC mašini za krivolinijsko rezanje i tiplanje stolarije od iverice, mediapana ili punog drveta- počinje svoju priču Erfan.

Završio je Srednju školu za metalska zanimanja, smijer za CNC programera.

– Brat mi je išao u istu školu, i on mi ju je preporučio.Završio sam dvije godine opšteg smijera, a onda sam se opredijelio za smijer CNC programiranje. Program za crtanje AutoCAD mi je išao od ruke, a on je jako bitan u našem radu. Maturski sam odbranio sa odličnim uspjehom. Škola je dobra, dobri su profesori, a odlično je i opremljena. Škola ima dvije velike CNC mašine i informatičku učionicu. Nijedan učenik nije bio bez kompjutera. Imali smo dobrog direktora, Elmedina Lukača, koji mi je bio i razrednik, i divnu profesoricu Jasminu Zećo. Ona nam je puno pomogla, radila je sa nama praksu. Izlazila nam je u susret i na svako pitanje je imala dobar i koristan odgovor. Na našem smjeru nas je bilo 16. Neki od nas ne rade, ali ne zbog manjka posla. Neki više vole da im roditelji daju džeparac, a neki opet žele da upišu fakultet.

Promišljen izbor srednje škole

Erfan je već nakon osnovne škole imao jasnu ideju šta hoće. U gimnaziju nije želio, jer kako kaže, sa gimnazijom rijetko ko može da nađe posao. Ni studiranje nije bila opcija.

– Fakultet traje četiri-pet godina, a opet je pitanje da li ćeš naći posao u struci. U mojoj porodici svi rade. I ja sam želio da završim nešto konkretno, da odmah po završetku srednje škole počnem da radim. Draže mi je da radim, nego da od babe tražim pare za kafu.

Promišljen i dobar izbor srednje škole bio je, ispostaviće se, odlična odskočna daska za budućnost.

– Moji školski profesori su me preporučili jednoj firmi koja se bavi ivericom. Bio sam malo zbunjen, nisam nikada radio sa ivericom, ali su mi vrlo brzo objasnili da za CNC mašinu nije bitan materijal. Princip rada je sličan sa svim materijalima. Potom sam se zaposlio u sadašnjoj firmi “Fructas”, ona mi je omogućila da, kako stari ljudi kažu, kradem zanat. Mjesecima sam dolazio u firmu, od 8 do 4 pažljivo gledao, učio, pratio, da bi vremenom i počeo da radim. I tako već evo dvije i po godine. Redovna plata, redovan staž. Zahvalan sam firmi „Fruktas“. Ovdje imam posao i egzistenciju. Ovdje sam svoj na svome. Nadam se da će tako i ostati. U inostranstvu bih morao da učim tuđi jezik, tuđe običaje. Da moram da strepim kada i da li ću dobiti dva – tri dana slobodno da bih došao kod roditelja ili buduće žene za Bajram ili Novu godinu. Ne mogu da zamislim da Novu godinu proslavljam sam u tuđini, u sobi sa četiri zida. Mladi moraju da uče. Znanja nikad nije dosta. Ja sam pronašao sebe i zadovoljan sam. Nađite ono što najviše volite, učite, usavršite se i budite uporni. Meni osam sati na poslu brzo prođe, jer radim ono što volim, i to sa dobrim kolegama – kaže Erfan.

Mudro i dalekovidno planiranje

Vlasnik “Fructasa” Enver Šuvalija i šef prodaje Jasmin Hindija ne štede riječi hvale za mladog kolegu Erfana. A Erfanova priča je samo dio šire, takođe uspješne priče. Prepoznavši značaj praktičnih znanja I zanatskih zanimanja, Šuvalija je pokrenuo sistemsku saradnju sa Srednjom školom za okoliš i drvni dizajn.

– Od 2014. godine imamo potpisan sporazum sa školom o učeničkoj praksi, ali i zapošljavanju. Prve godine po potpisivanju sporazuma došao nam je Vahidin Musić, tada učenik, odličan momak, koji je takođe ostao da radi ovdje kao i Erfan. Ako nakon obavljene prakse kod nas, učenik ne ostane da radi ovdje, mi ga drage volje preporučimo drugoj firmi, jer imamo sporazume o saradnji sa drugim firmama – kaže Šuvalija.

Vahidin i Erfan
Vahidin Musić i Erfan Hadrović, mlade kolege

Jasmin Hindija je posebno posvećen učeničkoj edukaciji.

– Mi imamo sistem, sa direktorom smo ga napravili. Iz srednje drvne škole primamo na praksu stolare i CNC operatere. Kad dođe kod nas oni nemaju kompletnu školsku obuku. Mi kao firma smo se povezali sa još dvije, tri firme, čime smo obezbjedili učeniku da prođe praksu kroz tri firme, da završi cijeli ciklus obuke. Tako da dobijete učenika koji je sve komplet prošao. Ova naša ideja funkcioniše evo već četiri godine i pokazala se kao dobra. Još ako se ta djeca pokažu da hoće da rade, to je to. Mogu vam reći da je zaposlenost učenika koji su prošli našu obuku oko 85% – kaže Hindija.

Šuvalija, Šefko, Jasmin i Erfan
Vahidin Šuvalija, Šefko Aganović, Jasmin Hindija i Erfan Hadrović

Erfanova i „Fructas“-ova priča je priča o važnosti pametnog izbora škole, kritičkog promišljanja o budućnosti, šansama i perspektivama, te odgovornom, mudrom i dalekovidom planiranju poslovanja.

Autor: Darko Udovičić – foto Darko Udovičić

(dozvoljeno prenošenje sadržaja uz obavezno navođenje izvora , autora teksta i fotografija)

Advertisements